About us

ИСТОРИЈАТ

Бокс је један од најстаријих спортова на свету. Претеча бокса се помиње у најранијим цивилизацијама, а бокс је 688 године п.н.е. уведен у такмичење на Олимпијским играма у оквиру панкратиона (мешавина рвања и бокса). Бокс је био присутан и у доба Рима а у средњем веку се помиње као „вештина самоодбране“. У новије доба се појављује у Енглеској, а за оснивача се сматра Џејмс Флаг (1719. година). Борбе голим рукама вођене су све до 1889. године после чега су уведене борбе у рукавицама. Међународни боксерски савез са професионалце основан је 1911. године, а за аматере 1920. године. Прва боксерска правила потичу из Енглеске средином 19. века, а Маркиз од Квинсберија је 1867. године објавио систематизована правила борбе, а данас се „Квинсбери“ правила сматрају првим службеним боксерским правилима. Изузетно је значајно да главнина ових правила и дан-данас важе у боксерском свету. Олимпијски бокс сматра се једном од најтежих, најкомплекснијих и најспецифичнијих олимпијских дисциплина. Бокс је у Србију дошао почетком 20. века, истина, неорганизовано и неплански и сводио се на ударање у импровизоване џакове, а потом и кроз спаринг. Године 1911. основан је први боксерски клуб у Београду, а први бокс меч организован је 1912. године у београдском биоскопу „Коларац“ где је наступио Милета Недић против Ебера, боксера из Мађарске. Од 1924. до 1934. године боксери су наступали као чланови Тешкоатлетског и Шакачког савеза. Боксерски савез Југославије основан је 1934. Године са седиштем у Загребу. После Другог светског рата, 18. децембра 1948. године у Београду је основан обновљени Боксерски савез Југославије, који је деловао као БС ФНРЈ, па после као БС СФРЈ. Од распада земље, 1991. године наши боксери наступају као представници СР Југославије, затим Србије и Црне Горе, а од 2006. године као представници Боксерског савеза Србије (БСС). Tоком 1970-тих и почетком 1980-тих југословенски бокс је бележио велике успехе на међународном плану и у аматерској и у професионалној варијанти. Било је то време великих шампиона и дупке пуних дворана са навијачима који су наше боксере срчано бодрили до нових титула. Овај период је изнедрио је велике шампионе међу којима су Мате Парлов, Маријан Бенеш, Слободан Качар, Миодраг Перуновић, Анте Јосиповић. Мирко Пузовић, Аце Русевски, Тадија Качар, Љубиша Симић и остали. Југословенски бокс је на европским шампионатима освојио чак 52 медаље – шест златних, 18 сребрних и 28 бронзаних. Најсјајнијим одличјем окитили су се Мате Парлов (два пута), Маријан Бенеш, Аце Русевски, Миодраг Перуновић, и Љубиша Симић. Највише медаља – четири, освојио је Драгослав Јаковљевић, у периоду између 1957. и 1963. године.

БОКСЕРСКА ЛИГА СРБИЈЕ И ПРОЈЕКАТ "ОЛИМПИЈСКА ШКОЛА БОКСА" ЗА БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ

После периода 90-тих и почетком овог века бокс у нашој земљи није бележио значајне резултате, у претходној години, са новим руководством у Боксерском савезу Србије покренут је низ акција у циљу популаризације бокса у Србији. Успешно је стартовала Боксерска лига Србије, као и пројекат „Олимпијска школа бокса“ који је привукао велику пажњу омладине у локалним заједницама.