Орлови очи у очи са легендама бокса


Легенде и млади лавови, очи у очи у рингу уочи почетка Светског шампионата у олимпијском боксу за мушкарце у Београду. Славу наше земље Мирко Пузовић, Драгомир Вујковић и Тадија Качар проносили су пре више од четири деценије када су међу бројним медаљама на европским и светским првенствима исковали одличја, као и на планетарној смотри аматерског бокса одржаној 1978. године у нашој престоници. И данас одишу храброшћу, достојанством, ставом и енергијом шампиона која их је увек красила и никад није напустила.

Легенде српског бокса 43 године касније нашли су се очи у очи у рингу са боксерима Србије на чијим плећима стоји исти задатак као и њима када су част наше земље бранили на скупу најбољих боксера планете.

Пуно питања, исто тако и одговора и савета размењено је у хотелу Југославија између златне тројке српског бокса Пузовић, Вујковић и Качар и репезентативаца Србије који ће од 24. октобра до 06. новембра 2021. под сводовима Арене бити битке у рингу за нови понос и славу наше земље.

Мирко Пузовић такмичио се у полувелтер категорији (до 63,5 кг). У својој дугој боксерској каријери постигао је много победа на међународном нивоу. Поред троструке титуле првака Југославије био је и троструки првак Балкана (1981. Пула, 1982. Бурса и 1985. Софија), трећи на Медитеранским играма (1983. Казабланка) два пута је другопласирани на Европским првенствима у аматерском боксу (1981. Тампере, 1983. Варна и трећи 1985 у Будимпешти. На светским првенствима у аматерском боксу два пута је био трећепласирани (1982. Минхен, 1986. Рино). Највећи успех у каријери било је освајање бронзане медаље на Летњим олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу. Његова порука боксерима Србије оучи старта Светског првенства у Београду 2021. је јасна и усмерена на једно.

„Порука је јасна, шампионат бокса је у нашој земљи, имаће подршку домаће публике, сви смо уз њих и очекујемо да постигну завидне резултате. Од нас ће имати сву подршку, на њима је да покажу шта су до сада радили. Видим да се добро тренирало и надамо се да ће бити весеља за нас, бар да се освоји једна до две медаље. Ако им нешто значи ја увек поразговарам са сваким од такмичара, са оним који ме знају, који ме питају и које интересује. Боксују пред својом публиком за своју земљу и срце треба да им је пуно, јер то им је један додатан мотив. Хвала Богу да је АИБА дала још додатни импулс, да имају добре награде, такође имају награде од нашег савеза, тако да са добрим резултатом проћи ће боље него да су боксовали у професионалном боксу“ – истиче мајстор бокса Пузовић.

У Србији поново се прича о боксу, што није био случај пре само четири године.

„Пре пет-шест година бокс у Србији је био скоро пред гашењем. Није се ни знало за бокс, сада се то враћа полако на велика врата. Пре пар дана било је сениорско државно првенство у Шапцу, било је спектаклурано отварање и затварање, одличне борбе, тако да ће верујем и Светско првенство у Арени бити грандиозно. Једна медаља би много значила за наш бокс јер би нас вратила на оне старе стазе. Медаља Штефанека са Олимпијских игара у Риу вратила је рвање у нашој земљи у живот и дала му нове димензије, а били су на маргинама након смрти покојног Геђе. Сада имају светског првака и олимпијског освајача и ја се надам да ће ти бити такође са боксом. Савез на челу са Ненадом Боровчанином ради даноноћно и предано на томе да у будућности Србију на светској мапи препознају и као бокс силу“ – закључио је Пузовић.

Драгомир Вујковић био је боксер средње, полутешке и тешке категорије. Јуниорски првак Југославије постаје 1969. године. Није прошао фазе јуниорског калења, већ је јако млад упловио у сениорски састав, јер је његова боксерска вештина и знање је привукла пажњу селектора Југославије. У својој 15 – годишњој боксерској каријери, 13 година био је репрезентативац, од 1970. до 1982, у укупно 127 борби. Вујковић је боксовао је на више светских (сребро у Хавани 1974. и Београду 1978) и балканских првенстава (петероструки првак) те на Медитеранским играма (две златне медаље – 1971. у Измиру, у средњој категорији и 1979. у Сплиту, у тешкој). На Олимпијским играма је учествовао 1976. (испао у четвртфиналу од Кубанца Мартíнеза). Освајач је шест наслова државног првака, и то у средњој категорији од 1972. до 1977. године.

„Волео би успех српског бокса у Арени, свако од нас би волео успех ради нашег даљњег бокса који после СП тек треба да почне да живи и дише пуним плићима, да хале и бокс сале поново у Прокупљу, Суботици, Крагујевцу, Панчеву, Зрењанину и осталим градовима наше земље буду испињене до последњег места, где је бокс био врх и где је на једном такмичењу било и преко 5000 људи. Наши људи воле бокс и медаље, ми смо поносан и храбар народ који је навикао на највише домете наших спортиста широм света. Сада је пред нашим момцима Светски шампионат и домаћи терен, али тај домаћи терен некоме значи, некоме не, мени није значио. Побеђивао сам Руса у Украјини, Американца у сред Америке, али и изгубио од Руса у сред Београда, где је за мене страховито навијао мој велики обожаватељ Бранко Пешић. Бокс је племенит, бокс је љубав и витешка вештина“ – рекао је бокс маестро Вујковић.

Један од најуспјешнијих југословенских боксера и српских спортиста уопште Тадија Качар на Светком првенству у Београду 1978. освојио је сребрну медаљу. Мноштво победа, медаља и великих тријумфа на великој бокс сцени је иза Тадије, а међу њима треба издвојити: Олимпијске игре, Монтреал 1976. сребрна медаља, Европско првенство, Келн 1979. сребрна медаља, Европско првенство, Кијев 1974. сребрна медаља, Медитеранске игре, Сплит 1979. златна медаља, Балкански шампионати, Бурса 1977, Пула 1981. златна медаља.
Као и Пузовић и Вујковић, тако и Качар за српски тим који ће наступити у Арени за девет дана има експлицитну лекцију.

„Лекција је та да се боре, да користе сав свој капацитет и ментални и физички како би успели да победе на такмичењу. Тријум на светском првенству значи много, а освајање медаља значи још више и за боксера и за нашу земљу. Моје искуство је било да сам на сваком такмичењу без обзира да ли сам био у домаћем рингу или у гостима увек пружао максимум, односно пуним капацитетом почињао и завршавао такмичење, најчешће успешно. Али има не мало оних спортиста који када дођу на велику сцену да они блокирају тотално. Имамо нашег искусног капитена и тешкаша Бабића, можда уз добар жреб може да освоји медаљу као и сваки други боксер који је спреман и који дође на такмичење да пружи свој максимум“ – закључио је Качар.